Mleko

Čovek je jedini sisar koji nastavlja da pije mleko i posle odojačkog perioda.To mleko uopšte nije namenjeno ljudima već bebama krava. Zašto to radimo i dali je to dobro?

Neke činjenice:

-mleko pijemo zato što smo tome naučeni, zato što je društveno prihvatljivo i lako dostupno.

-kravlje mleko sadrži 300 puta više kazeina od ljudskog mleka a kazein je baza za jedan od najjačih lepkova u drvnoj industriji.

-za varenje mleka su zaduženi enzimi renin i laktaza koji posle treće godine života kod većine ljudi nestaju.

-da bi podstakli lučenje mleka kod krava, proizvođači im dodaju hormone koji najčešće izazivaju mastitis a da bi ga suzbili kravama zatim daju velike količine antibiotika. Dakle, u izmuženom mleku dokazano se nalaze hormoni, antibiotici, ćelije krvi i gnoja. Pored ovoga u mleku se nalaze i pesticidi i herbicidi iz hrane koju krave jedu. Ništa od ovoga se ne uništava pasterizacijom.

-iako mleko sadrži određenu količinu kalcijuma, ono uzrokuje veliku kiselost krvi pa je organizam prinuđen da izvlači Ca iz kosti da bi je neutralisao. Amerika kao najveći potrošač mleka na svetu ima i najveći procenat osteoporoze(oslabljene, krte, lomljive kosti ).

-100 gr badema=248 mg Ca; 100 gr mleka=113 mg Ca

Neke od mogućih posledica konzumiranja mleka:

-prerano polno sazrevanje dece

-narušavanje hormonalne ravnoteže kod žena i muškaraca

-feminizacija i neplodnost kod odraslih muškaraca

-diabetes tip I

-osteoporoza

-slabija apsorpcija hranljivih materija

Dakle, treba razmisliti o korisnosti tj. štetnosti redovnog pijenja čistog mleka. Stvari stoje drugačije sa fermentisanim mlečnim proizvodima (jogurt, kiselo mleko, sir...) i njih treba redovno uzimati u ishrani.

Ishrana u trudnoći

Da krenemo redom...pravilan intrauterini razvoj ploda i kasniji rast i razvoj nakon rođenja u mnogome zavise od ishrane naših majki pre i u toku trudnoće...od njihovog zdravstvenog stanja i svesti o pravilnoj ishrani koja treba da zadovolji uvećane potrebe organizma u trudnoći...to nipošto ne znači ono što je uvreženo mišljenje na našim prostorima da trudnica "jede za dvoje=duple količine hrane"već da treba za oko 30 % uvećati unos mlečnih proizvoda, plave morske ribe, povrća i voća. Hleb treba da je od integralnog brašna sa povećanim sadržajem vitamina B. Zbog povećanih potreba u organizmu trudnice za vit.B6 i folnom kiselinom i njenog dokazanog svojstva u prevenciji nekih urođenih malformacija kod bebe, ima smisla da trudnica još nekoliko meseci pre planirane trudnoće i tokom prvog trimestra u trudnoći uzima kao suplemente ishrani vit.B6 i tbl.folan(gener. folna kis) jednom dnevno, ujutru po preporuci. Ukoliko trudnica ima mučnine u prvom trimestru trudnoće, trebalo bi da se posebno obrati pažnja na redovan unos zdravih,adekvatno termički obrađenih namirnica i dovoljan unos tečnosti. Ukoliko se trudnica ispravno hrani, u toku celokupne donesene trudnoće(36 nedelja) na težini će dobiti 9-14 kg i tu težinu u velikoj meri čine. težina ploda, plodove vode, posteljice, povećan volumen krvi i 3-4 kg masnih depoa na telu majke koje nije teško izgubiti nakon porođaja posebno ako majka bebu doji i tako povećava kalorijsku dnevnu potrošnju za oko 300-400 kcal. U toku trudnoće izričito treba isključiti upotrebu alkohola, cigareta a ograničiti upotrebu kofeinskih napitaka na jedan dnevno najviše.

Da rezimiramo-zdrava ishrana trudnice je neprocenjivo ulaganje u budućnost deteta, njegovo zdravlje i optimalan rast i razvoj tokom života. Dokažite svoju ljubav još nerođenom detetu tako što ćete brinuti o hranljivim materijama koje mu doprema vaš organizam jer "ono je vaša krv".

Dobrodošli

Odavno planiram da započnem blog sa idejom da se na njemu nađu saveti iz dijetetike, principi zdrave ishrane i zdravog režima života a uz to i recepti za zdrave svakodnevne obroke za vašu porodicu i najmilije. Nadam se da će to biti mesto na koje ćete svraćati da se podsetite šta možete korisno u svakodnevnom životu da učinite za svoje najdraže i sebe.

Za danas daću vam neke osnovne preporuke zdrave ishrane zasnovane na piramidi ishrane koja vizuelno prikazuje optimalnu zastupljenost namirnica u svakodnevnoj ishrani:

-3 glavna obroka i 2 voćne užine sa po 100 gr voća dnevno

-raznovrsnost namirnica uz izbegavanje slatkiša, belog šećera, kafe i alkohola

-unos dovoljne količine tečnosti (8 čaša vode dnevno minimum) zavisno od spoljašnje temperature, stepena fizičke aktivnosti i znojenja, zdravstvenog stanja itd.